Тужну и суморну визију сеоцета чији се сокацима све мање чује дечја врева, данас је, бар на моменат, заменила мисао да и поред тога што смо малобројни и често маргинализовани, упорношћу и радом можемо показати шта су праве вредности. Било је задовољство гледати насмејана лица мојих ђака што ће њихови млађи другови, другарице, рођаци данас бити наши гости. А, тек ти малени створови-један плаче, други неће без маме, док је један малиша добар део времена провео у нашем математичком кутку. Дуња, Нађа, Павле, Ђина, Димитрије, Михајло и шестомсечна Маша са својим драгим мамама бејаше наши данашњи драги, врло драги, рекли бисмо, најдражи и симпатични гости♥ Хвала вам свима од срца. Воле вас Кика, Неца, Вељко, Ана, Мики, Лена, Даки и њихова учитељица! МАЛО НАС ЈЕ, АЛ' СМО ЗЛАТА ВРЕДНИ!
Најмалађи су се играли коцкицама, рачунаљкама, неки су и цртали, започели смо дрво пријатељства,уживали уз кришкице јабука које смо убрали у школском дворишту да би дружење завршили у школском дворишту.
Нема коментара:
Постави коментар