Из мог угла

Тринаест година рада што са четвороразредним, што са троразредним комбинованим одељењем у сеоској школи под окриљем Бељанице у мојој професионалној каријери заузимају посебан статус. Борба са недаћама на које сам наилазила, а посебно начин на који сам успевала (и још увек успевам) да исте надвладам дају ми кредибилитет да јавно кажем да је ово један од најтежих послова, бар када је у питању основна школа. Помисао на своје прве радне дане проведене у комбинованом одељењу некако ме увек натера на уздах-сетим се тада своје недовољне оспособљености да радим истовремено са четири разреда, а да зло буде веће, морала сам се борити и оскудном опремљеношћу наставним средствима, али и са многим другим проблемима. Поласком у школу овдашњи ученици углавном не владају техником читања и писања. Своје слободно време проводе помажући родитељима око пољопривреде или чувају млађу браћу и сестре, те нико од њих не похађа  позориште, биоскоп, приватне часове клавира, енглеског језика  и сл.  А и када би хтели да слободно време другачије проводе, у овом крају то је просто немогуће јер за то не постоје објективне могућности.Једина могућност им је играње фудбала на необележеном травнатом терену у школском дворишту или на терену поред Млаве који је често поплављен. И сама настава овде се мора другачије организовати. Ја сам у обавези да за један час реализујем четири наставне јединице (некада се деси да су то четири часа обраде новог градива), па је за мене лично проблем расположивог наставног времена уједно и најучесталији проблем у раду.  Ускраћена ми је и могућност да организујем и групни рад по пропозицијама које налажу методике посебних наставних предмета јер из године у годину у појединим разредима имам само по једног ученика. Да ли сте се икада запитали како се у овим одељењима изводи настава наставног предмета Физичког васпитања? Како то изгледа када треба савладати основе тимских игара (рукомета, фудбала...), а ви за то немате ни адекватну опрему и реквизите, ни довољан број ученика, а камоли фискултурну салу? Како се овде изводи настава наставног предмета Музичка култура? Како за један час научити четири песмице? Питања се и даље нижу, а умало заборавих да кажем да наша учионица није само учионица. То нам је и фискултурна сала, кабинет за ликовно,  кабинет за музичко, школска кухиња у којој ужинамо за време одмора, просторија за организовање прослава, новогодишњих и других вашара, родитељских састанака и других врста окупљања, просторија у којој припремамо приредбе... Све што се дешава у нашој школи углавном се дешава у тој једној, јединој просторији.И кад се свему овоме дода и људски фактор који често маргинализује овакве школе уз претњу да ће бити угашене и  саркастичне коментаре да се у оваквим одељењима ништа (али баш ништа) са ученицима и не ради, постаје јасно зашто кажем да је овај посао тежак, тежи, најтежи.
АЛИ! Погледајмо и другу страну медаље!
Само онај ко у овим школама није радио не зна колико се могућности за професионални развој у њима крије. Дирнута претходно описаним проблемима била сам принуђена да разрадим посебну методологију рада у којој доминира хоризонтално-вертикална интеграција наставних садржаја, те је, по мом мишљењу, у оваквим одељењима много већи избор за организовање тзв. тематских дана. Осмислила сам како да ученици свих разреда  буду активни и у моменту када радим са осталим разредима. Информације овде стално „циркулишу“, ученици старијих разреда стално су у ситуацији да обнављају градиво из претходних разреда, а они који брже напредују, с времена на време, могу да понешто ураде и са старијим ученицима. Моја учионица је учионица без улагања. Са ученицима сам, искористивши постојећа наставна помагала, направила четири кутка на којима заснивам учење: кутак за читање, математички кутак и музички кутак
Неки родитељи због недостатка времена нису у могућности да свовој деци пруже додатну подршку када је у питању израда домаћих задатака.Због тога сам оформила viber групу и ученичку страницу на блогу , како би и после часова имали адекватну помоћ око учења. Ове и многе друге ситуације на мене као учитеља деловале су подстицајно стављајући ме у ситуацију да се стално стручно усавршавам и радим на оснаживању својих професионалних компетенција.Повољност је и то што се могу користити бројни ресурси које окружење нуди и у вези са тим реалозовала сам читав низ часова изван учионице.Треба искористити и сарадњу са мештанима насеља јер  вишегодишње искуство показује да оваква врста сарадње наилази на обострано прихватање. 
И да не буде забуне!Списак предности рада у оваквим одељењима је знатно дужи, али како ми ни време ни простор не дозвољавају да кажем све што бих волела да кажем, остаје ми једино да констатујем да су бројне награде које сам освојила, што са ученицима, што лично, доказ  колико се благо крије у неподељеним школама. Ово је уједно и позив учитељским факултетима да своје студенте темељније припреме за рад у оваквим одељењима јер се, по неписаном правилу, млади учитељи, тек свршени студенти, шаљу  на оваква радна, а они старији  са далеко дужим радним стажом и искуством  пребацују у тзв. чиста одељења.